8. zavjet uspjeha

Osmi zavjet uspjeha: Nikada više necu stajati i cekati, u nadi da ce mi se prilika sama od sebe ukazati.

Bio sam tako slep. Nikako nisam uspevao da prepoznam prilike što su mi se u životu ukazivale, naprosto stoga što su  se javljale pod obrazinom mucnog rada. Nikada nisam uocio onu zlatnu kociju što je stajala i cekala da me preveze u bolji život, buduci da su mi oci, dok sam besciljno tumarao sporednim stazama života, bile pune suza izazvanih samosažaljenjem.

Ali, moj stav više mi ne zamucuje pogled, pošto sam svoj
stav promenio. Danas shvatam da se prilike nikada ne ukazuju,
sa svim onim što sa sobom nose – bogatstvo, uspeh ili casti –
ispisanim krupnim i vidljivim slovima. U sve što preduzimam
moram uložiti sve svoje napore, jer, u protivnom, moguce je da
ni najvecih mogucnosti ne budem svestan, naprosto stoga što se
zvonce nije oglasilo.

Svice dan, kao i svi drugi dani, i u jednom satu se rascveta,
nastavljajuci da cveta i tokom ostalih sati; ali, moguce je da se
baš toga dana i tog sata susretnem sa životnom prilikom. Suocavati
se odvažno i istrajno sa svakim zadatkom, ma koliko on težak i
trudan mogao biti, jedini je nacin da budem siguran da cu zgrabiti
veliku priliku kada se pojavi, bez obzira da li ce se obznaniti uz jek truba
ili ce se, kao što najcešce biva, skrivati pod plaštom prašine.

Onaj stari ja, koji je prezirao svakodnevni rad i koji je svoje osecanje
osujecenosti istresao na svakog s kim bi došao u dodir, naprosto nije
bio sposoban da se posveti dugoj opsadi prilike što bi mu se ukazala.
A danas, zahvaljujuci ovim svicima, iznova gradim svoj život i voljan
sam da hodim uzdignute glave, u traganju za prilikama sa istom onom
neu-moljivošcu sa kojom lav krece u potragu za plenom.

Nikada više necu stajati i cekati, u nadi da ce mi se prilika sama od
sebe ukazati.

Okrenuo sam leda prošlosti. Nijedan od onih negdašnjih neuspeha nece
usporiti moj postojani hod prema prostorima uspeha i srece, gde cu
provesti preostale dane svog života. Jer, sada znam da cu, ukoliko želim
da zapevam, uvek pronaci i pesmu. Danas se osvrcem unazad samo zbog
uspomena. Kakva sam samo bedna olupina dozvolio sebi da postanem!

Postoji jedna stara poslovica, koja kaže: „Uživaj u onom malom što imaš,
dok budale traže nešto više”. U prošlosti sam u to verovao i u skladu
sa tim se ponašao; jer, ne govore li sve stare poslovice suštu istinu?

Ne, ne govore!

Zapocinjem novi život, i obrnuo sam naglavce tu poslovicu, na isti nacin
na koji sam izmenio i svoje ponašanje iz prošlosti. I, što se mene tice,
sada ta poslovica kaže: „Dok budala uživa u onom malom što ima, ti
ceš potražiti nešto više!”

Nikada više necu stajati i cekati, u nadi da ce mi se prilika sama od
sebe ukazati.

Tokom ovih nekoliko nedelja vec sam u znatnoj meri poboljšao mnoga
svojstva svog karaktera, tako da sada bolje umem da prepoznam
priliku i da od nje uzmem svoj deo. Zahvaljujuci svakodnevnom ponavljanju
reci iz ovih svitaka vec sam iz sebe išcupao rdave navike koje su me
povlacile unazad, a s obnavljanjem svog života tek sam zapoceo.

Neka mi bude dopušteno da zapocnem odavde gde se sada nalazim,
uprkos izvesnim svojstvimakoje još uvek nosim u sebi i koje me cesto
navode da prezirem samog sebe. Neka mi bude dopušteno da se sa
njima uhvatim ukoštac, jednim po jednim, i da uz pomoc Gospodnju
porazim svoje slabosti. I na samom kraju, ukoliko budem imao hrabrosti
da dosegnem i ono što mi je van domašaja, i dovoljno vere da mogu
biti ono što treba da budem – odista cu postati bolji.

Budalasto sam, u prošlosti, dopuštao da me porazi i kajanja toliko
pritiskaju, da sam bio prinuden da hodim duboko pognute glave i pogleda
uprtog u zemlju. I sada, kada sam odbacio svoj preteški jaram prošlosti, i
kada sam napokon podigao pogled, u prilici sam da vidim, gde god da
pogledam, otvorena vrata koja me, pozdravljajuci me dobrodošlicom,
vode u novi život.

Nikada više necu stajati i cekati, u nadi da ce mi se prilika sama od
sebe ukazati.

Svakoga dana, kada sebi postavljam zadatke, na sam vrh spiska stavicu
podsetnik: da uvek treba da budno motrim na prilike koje mi se mogu
ukazati. I svakog jutra, kada se probudim, krenucu u susret danu sa
osmehom, bez obzira na to kakve me neprijatne dužnosti ocekuju. Prilike,
baš kao ni ljubav, nikada se ne odazivaju na cemer i ocaj.

Danas mi jeznano da su oni koji ponajvecma uspevaju baš vedri i puni nade ljudi; ljudi koji svoje poslove obavljaju sa osmehom na licu; ljudi koji prilike što im se ukazuju i promene što im se dešavaju u ovozemaljskom životu prihvataju vedro i u dobrom raspoloženju, odnoseci se podjednako i prema nedacama i prema dobrobiti.

Mudri su oni ljudi i žene koji umeju ne samo da pronadu, vec i, još više, da sebi stvaraju prilike.

Kako sam samo mogao proživeti tolike godine, ne uocavajuci istinu koja
mi se, danas, tako jasno ukazuje? Zbog cega toliki medu nama posmatraju
kako zlatni trenuci reke života prolaze pokraj nas, a stvarno ne vide ništa
osim peska? Zbog cega, kada nam andeli dodu u pohode, toga postajemo
svesni tek pošto nas napuste? Mogucnosti što nam se ukazuju cesto su tako
sicušne da ih ni ne primecujemo; pa ipak, u njima je cesto sadržano seme
velikih preduzeca. Isto tako, prilike se nalaze posvuda, i stoga moram uvek
držati spremnu udicu. Moguce je da velika riba naide baš kada je najmanje
ocekujem.

Nikada više necu stajati i cekati, u nadi da ce mi se prilika sama od
sebe ukazati.

Nisam više osoba koja sam bio pre samo nekoliko nedelja. Prilike mi
više nikada nece ostajati skrivene. Više ne cvilim i ne cepam svoju odecu
i ne proklinjem svet zbog toga što me dobre stvari u životu
mimoilaze. I dalje sam nezadovoljan onim što mi je zapalo u životu, ali
je to sada nezadovoljstvo koje izdržava bure i pretražuje nebo ogledajuci
se za plavetnilom i zvezdama. Postoje dve vrste nezadovoljstva na ovom
svetu – nezadovoljstvo koje goni na rad, i nezadovoljstvo koje coveka
navodi da u ocaju krši ruke.

Nezadovoljnici prve vrste napokon dobijaju ono što žele, dok nezadovoljnici
druge vrste gube i ono što vec imaju. Za one prve uspeh je jedini lek,
dok za one druge nikakvog leka nema. A ja znam koji sam od njih. I dopada
mi se onaj koji sam. Hvala ti, Gospode.

Jasno mi je, sada, da prilika nikom ne kuca na vrata. Vrata ce se
otvoriti samo kad ja pokucam.

A kucacu i cesto i bucno.

Nikada više necu stajati i cekati, u nadi da ce mi se prilika sama od
sebe ukazati.

———————

Lijep pozdrav!

Refik Hrvić

Kontakt:

Mob: +387 (0)61 081 487 – mobilni koji mi donosi zaradu

Skype: prijatelj63

Email: scnetworld@alfa-lider.ws

Facebook: www.facebook.com/hrvic.refik

Twitter: https://twitter.com/Biznis_SCnet

www.alfa-lider.ws

www.edukacija.alfa-lider.ws

www.scnetworld.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *