4. zavjet uspjeha

Četvrti zavjet uspjeha: “Nikada više necu se ophoditi neljubazno ni prema jednom živom stvoru.”

U posedu sam cudesne moci. Poznata mi je tajna kako da uticem na
misli i delanje drugih, kada se nadu u mom društvu. Tokom vekova, ovo je znanje, samo po sebi, pametno iskorišceno, omogucilo stotinama ambicioznih pojedinaca da se uspnu do najviših stepenika slave, bogatstva i moci.

Nažalost, tek je nekolicina medu njima bila svesna moci kojom
raspolažu; ogromna vecina drugih, zbog svog neznanja, platila je
visoku cenu cemerom i slomljenim srcem.

Izgubili su prijatelje, vrata su se pred njima zatvarala, prilike
su im se izjalovile i snovi im bili skrhani.

Sve do sada i sam sam pripadao toj žalostivoj vecini, sve vreme
uništavajuci svoje izglede na uspeh i srecu, jer sam pogrešno
koristio moc za koju nisam ni znao da je posedujem.

Zahvaljujuci ovom svitku, oci su mi se najzad otvorile.

Tajna je tako jednostavna da je svako dete može razumeti, i nagonski
je koristi na svoju dobrobit:

Na druge možemo uticati ukoliko se prema njima ophodimo na isti onaj nacin na koji bismo želeli da se i oni ophode prema nama.

Svi smo mi slike i prilike jedni drugih, sa istim culima, istim
osecanjima, istim nadama, istim strahovima, istim zabludama i
istom krvlju.

Ukoliko nekog od nas spopadne svrab, naš bližnji pocinje da se ceše.

Ako se neko osmehne, njegov mu bližnji uzvraca istom merom.
Kakva sam samo neznalica bio! Poznato mi je da covek, sam, ne
može da postigne uspeh. Poznato mi je da ne postoje ni covek ni
žena koji su, iskljucivo, sami sebe stvorili.

Shvatam, saglasno s tim, da bez pomoci drugih ne mogu da ostvarim
svoje ciljeve; a ipak, osvrcuci se na svoju prošlost, nije mi teško
da uvidim koliko su me moja dela držala zatocenog iza rešetaka
žaljenja.

Ali, zbog cega bi iko poželeo da doprinese mom uspehu?

Kada god bih se namrgodio, u odgovor bi mi došlo namršteno lice.
Kada god bih povikao u besu, cuo bih odjek gnevnih glasova.
Kada god bih se požalio, mrki pogledi bi me prostrelili.
Kada god bih stao da kunem, uvek mi je mržnja stizala u odgovor.
Moja vlastita dela behu me osudila da bivstvujem u svetu u
kojem ni na cijem licu nema osmeha, u svetu neuspeha.

Budalasto sam optuživao druge zbog svojih nedaca; ali, sada
uvidam da je greška bila na mojoj strani.

Napokon, konacno, oci su mi se otvorile.

Obavezujem se da cu se ovog posebnog zaveta uspeha pridržavati
citavog života:

Nikada više necu se ophoditi neljubazno ni prema jednom živom stvoru.

Upucivacu osmehe, podjednako, i prijateljima i neprijateljima, i davacu
sve od sebe, sada kad znam da je jedan od najdubljih poriva u prirodi
ljudi u tome da dobiju priznanje; da u svima nadem vrednosti koje valja
ceniti.

Uistinu, u svakome od nas postoje odlike koje zaslužuju hvalu, i sve što je
potrebno jeste da budem siguran da hvale odajem iz srca i glasom u kome
se lako prepoznaje iskrenost.
Odavati hvalu, osmehivati se, pokazivati zainteresovanost za druge, u
podjednakoj je meri dobrobitno kako za onog koji daje, tako i za onog
koji prima.

Ta velika moc, koja tako snažno utice na druge, i u mom vlastitom životu
cinice cuda, buduci da ce mi moji bližnji uzvratiti zahvalnošcu na mnogo
nacina.

Osmeh je uvek najjeftiniji poklon kojim bilo koga mogu darivati; a
opet, njegova moc u stanju je da nadjaca i sama kraljevstva.

Oni prema kojima se odnosim ljubazno, recima hvale, ubrzo ce poceti
da shvataju da u meni postoje vrednosti koje nikada ranije nisu zapažali.

Nikada više necu se ophoditi neljubazno ni prema jednom živom stvoru.

Mojim danima prituživanja i žaljenja na druge napokon je došao kraj.

Nema niceg jednostavnijeg od nalaženja mana. Nikakva nadarenost,
nikakvo samoodricanje, nikakva pamet i nikakav poseban karakter nisu
potrebni da bi covek gundao.

Više nemam vremena za takvo, žaljenja dostojno traganje.

Ono bi samo obezbojilo moju licnost, tako da više niko ne bi poželeo
da mi bude družbenik. To je sada deo mog nekadašnjeg života.

Ali, ne i ovog sadašnjeg.
I, zahvalan sam na novoj prilici koja mi se ukazuje.

Svojim mrgodenjem, turobnošcu i ljutitim pogledima protracio sam
citave godine dobrih prilika, dok bi osmeh i lepa rec otvorili mnoga
vrata i omekšali srca bezbroja onih koji su mi mogli pružiti ruku
pomoci.

Tek sada savladavam veliko umece života – da iskoristim zlatni
trenutak prilike koja mi se pruža i da dosegnem sve ono dobro što
nam je na domašaju ruku.

Nikada više necu se ophoditi neljubazno ni prema jednom živom
stvoru.

Osmeh i stisak ruku, na kraju krajeva, jednostavan su izraz ljubavi.

Sada mi je poznato da život nije sacinjen od velikih žrtvi ili dužnosti,
vec od malenih stvari, pri cemu su osmesi, ljubaznost i sitna darivanja,
upuceni kada god je i gde god je to moguce, ono što zadobija i trajno
vezuje svako srce.

Najbolje delove covekovog života cine upravo sitni izrazi razumevanja
i pažnje.

Ljubazne reci utiskuju svoju sliku u ljudske duše, i to je, odista,
prekrasna slika.

Onoga kome su upucene, te reci smiruju, daju mu utehu i spokoj,
i cine da se srami zbog svojih zlobivih, zlojedljivih
i zlodejnih osecanja.

Još nisam poceo da ljubazne reci delim onako obilato kako bi trebalo,
ali, postepeno, kroz praksu, osecam da cu u tome postajati sve bolji.

Ko bi bio tako budalast da to ne pokuša, kada mu postizanje srece
od toga zavisi?

Nikada više necu se ophoditi neljubazno ni prema jednom živom stvoru.

Sad jasno vidim da se u životnoj svakodnevici, kroz sitne izraze
promišljene ljubaznosti, ne samo iz dana u dan vec i iz sata u sat,
kroz reci, boju glasa, gestove i poglede, naklonost i štovanje i sticu
i cuvaju.

Kako je samo lako nekoj dobrostivoj osobi da oko sebe širi
zadovoljstvo, i kako, neminovno, dobro srce postaje izvor radosti,
cineci da svi u njegovoj blizini zrace osmesima srece.

Svake noci, kada se povucem na pocinak, molim se da sam minulog
dana bar jedno ljudsko bice ucinio srecnijim, ili mudrijim, ili bar
malcice zadovoljnijim samim sobom.

I kako, onda, mogu da ne uspem, od ovog trenutka pa nadalje,
ako se budem držao zaveta ispisanog na ovom svitku, tako da, u
buducem vremenu, i sam vazduh što ga sada udišem zasja ljubavlju
i dobrim željama?

Nikada više necu se ophoditi neljubazno ni prema jednom živom stvoru!

————-

Lijep pozdrav!

Refik Hrvić

Kontakt:

Mob: +387 (0)61 081 487 – mobilni koji mi donosi zaradu

Skype: prijatelj63

Email: scnetworld@alfa-lider.ws

Facebook: www.facebook.com/hrvic.refik

Twitter: https://twitter.com/Biznis_SCnet

www.alfa-lider.ws

www.edukacija.alfa-lider.ws

www.scnetworld.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *