6. zavjet uspjeha

Šesti zavjet uspjeha: “Nikada više neću dopustiti sebi da neki zadatak ne obavim najbolje što mogu.”

Predugo sam se zavaravao. Samo sam na recima bio na usluzi onima koji su me upošljavali, i nisam prestajao da zanovetam zbog svakog sata onoga što sam smatrao gnjavažom od posla. Rad je za mene predstavljo žalostivu cenu koju sam morao da placam da bih opstao, buduci da, kako mi se cinilo, bogovi pri mom rodenju nisu bili spremni da mi stave zlato u ruke i krunu na glavu. Kakva sam samo budala bio! Danas mi je, medutim, znano da je plod nastao radom najslade od svih zadovoljstava.

I premda je moguce da covekov genij zapocne neko delo, samo ce ga rad privesti kraju.

Zahvaljujuci ovim svicima, oci su mi se napokon otvorile.

Koliko bi mi samo poslovi lakše pali da sam dao sve od sebe da ih najvaljanije obavljam, umesto što sam vreme provodio tražeci izgovore što im se ne posvecujem onoliko koliko je to potrebno. Postoji jedna ogromna tajna uspeha, pred kojom se sva druga pravila cine patuljastim.

Sasvim je sigurno da ce se još vekovima, pa i milenijumima, nalaziti na svim spiskovima uslova za izgradnju boljeg života; pa ipak, ljudi ce je se uvek iznova odricati, smatrajuci njene zahteve preteškim. Bogatstvo, položaj, slava, cak i neuhvatljiva sreca bice na koncu moji, ukoliko odlucim da svakoga dana dajem od sebe više no što mi je po plati odredeno.

Postoji još jedan, i delatniji nacin da se upamti najteži zakon života: ukoliko se od mene zatraži da propešacim jednu milju, od svoje cu volje propešaciti stostruko duži put. Tokom vekova koji ce doci, evo od sada, samo ce nekolicinu krasiti odlucnost da sledi tu veliku tajnu uspešnih – i oni ce biti ti kojima ce pripasti sve casti.

I evo, ja zapocinjem danas!

Nikada više necu dopustiti sebi da neki zadatak ne obavim najbolje što mogu!

Jer, sada mi je znano da moram, da bih izrastao i cvetao, da se svim silama posvetim svom poslu, i da uvek, bar malcice, budem ispred svog vremena. Oni koji su dospeli do vrha upravo su oni koji se nisu zadovoljili da cine samo ono što se od njih zahteva.

Oni cine više.

Oni su ti koji pešace još jednu dodatnu milju. I, još jednu, ni za trenutak ne pomišljajuci kakvu ce nadoknadu za to dobiti. Oni dobro znaju da ih, na kraju, nagrada ceka. Postoji samo jedan siguran nacin da covek ostvari svoje ciljeve, a to je mukotrpan rad, i mentalni i fizicki. Ako, da bih se razlikovao od drugih, ne bih bio spreman da platim tu cenu, trebalo bi da budem pripravan da se prepustim buducnosti ispunjenoj suzama i cemerom – samosažaljivo se tukuci po grudima zbog ispraznosti života, lišenog osmeha i dobitaka.

Ali, više ne osecam sažaljenje prema samom sebi. Vec sam skrenuo s tog puta koji ne vodi nikuda.

Nikada više necu dopustiti sebi da neki zadatak ne obavim najbolje što mogu!

Ali, nisam ni prikovan za svoj posao. Nisam rob. Cak i ako mrzim posao koji moram da obavim, shvatam da je radenicki trud neophodan da bi se zazvalo bogatstvo mog uma, kako bih bio u stanju da uvecam svoje dobitke – baš kao što su oranje i setva neophodni da bi zemlja dala plodove.

Nijedan zadatak nece mi se više ciniti preteškim, pod uslovom da nikako  ne zaboravim da sam božje dete, rodeno da bi pobedivalo.

Kakav god posao da stoji preda mnom, neka mi bude dopušteno da ga obavljam s ljubavlju, i nikada necu omašiti. Moguce je da je moj udeo u današnjim poslovima ogranicen, ali sama cinjenica da je rad u pitanju cini ga dragocenim. Svet se krece ne samo posredstvom mocnih mišica naših junaka, vec i zahvaljujuci sitnim, ali udruženim naporima svakog poštenog radenika.

Tajna istinske ljubavi prema radu stice se u nadi u uspeh u datom poslu ali, ne zbog podsticaja izraženog kroz novac, ili zbog vremena na nj utrošenog, ili zbog primenjene veštine, vec zbog ponosa i osecanja zadovoljstva što ih sam rad pruža. Najdostojnija nagrada za nešto što covek dobro obavi jeste cinjenica da je to nešto dobro obavljeno.

Nikada više necu dopustiti sebi da neki zadatak ne obavim najbolje što mogu.

I, od sada, kad mi se radni dan privede kraju, pocecu da iznenadujem svet. Ostacu za svojim poslom bar još malcice, i uciniti da taj dodatni napor bude ulaganje u moju sutrašnjicu. I, sa takvim pristupom, tako retkim u ovom sebicnom svetu u kome živimo, naprosto ne mogu da ne uspem.
Ali, istovremeno, ukoliko svoj posao obavljam na ovakav nacin, ukoliko istrajavam u tome da propešacim bar još jednu milju, moram se pripremiti za poruge onih koji svoje dnevne obaveze nikada ne uspunjavaju kako valja.

Da bih nešto veliko postigao u ovom svom kratkom životu, shvatio sam da se moram baciti na posao sa svom usredsredenošcu svog uma, i mišica, i vremena, i da je sasvim moguce da se onima koji žive u glibu dokonjaštva ucinim kao osoba koja je s uma
sišla.

Pa, neka bude i tako.

Nikada više necu dopustiti sebi da neki zadatak ne obavim najbolje što mogu.
Neka imam ljubav i posao, samo to dvoje, i moci cu da život proživim u zadovoljstvu.
Ne mogu da dugo budem sretan bez hrane i pica, bez odece i skloništa; ali, sve to mogu imati u izobilju, a da ipak ne budem srecan. Šta je najbolje za jednu reku?

Razume se, da neprestano tece. Zaustavi li se, pocinje da gnjili. Isto tako, i za mene, najbolje je ono što moj tok cini živim. Tek malen broj ljudi u punoj meri shvata koliko je njihova sreca zavisna od njihovog rada; od cinjenice da su necim uposleni, bez mogucnosti da se hrane sami sobom.

Bez svog rada nisam ništa. Kljucna tajna srece jeste nešto raditi.

Nikada više necu dopustiti sebi da neki zadatak ne obavim najbolje što mogu.

Nikada više necu propustiti da propešacim i onu dodatnu milju, niti dopustiti da dam od sebe manje no što mi plata nalaže. Obavljacu, od sada, svoje poslove što mi je predanije moguce – ne samo ono što mi sledi i ni truncicu preko toga, vec još malcice više… I to malcice više vremenom ce postati vrednije od svega drugog. I ako budem trpio, kao što ce sigurno biti slucaj, i ako budem posumnjao u vrednost svojih napora, što ce se sigurno dogadati, ipak necu odustajati od svojih obaveza.

Unecu u njih sve svoje srce i nebo ce se namah razvedriti; i, upravo, iz sumnji i trpljenja proisteci ce velicanstvena radost življenja.

Neka mi bude omoguceno da uvek sledim ovaj po svemu poseban zavet uspeha:

Nikada više necu dopustiti sebi da neki zadatak ne obavim najbolje što mogu!

————————-

Lijep pozdrav!

Refik Hrvić

Kontakt:

Mob:  +387 (0)61 081 487 – mobilni koji mi donosi zaradu

Skype: prijatelj63

Email: scnetworld@alfa-lider.ws

Facebook: www.facebook.com/hrvic.refik

Twitter: https://twitter.com/Biznis_SCnet

www.alfa-lider.ws

www.edukacija.alfa-lider.ws

www.scnetworld.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *